Seli se u pećinu zbog nemaštine i prevelikih dažbina

Kad plate sve račune, od 15.000 dinara penzije ne ostane im gotovo ništa, prenose "Novosti".

Starina Milomir Mitrović iz Kalne kod Knjaževca "troši" devetu deceniju u trošnom kućerku, sa svojom životnom saputnicom Gvozdenkom (76). U muci i nemaštini. Supruga mu je jedva pokretna, a od spiska lekova, koje oboje piju, mogla bi da se, kako kaže, napiše omanja knjiga.

Nikome ništa ne duguju, ali sa 15.000 dinara njegove penzije, jedva sastavljaju kraj sa krajem u zaseoku Gornje Polje. Kada plate struju, telefon, vodu, porez i lekove, ne ostane mnogo, gotovo ništa. Zato je starina odlučio - seli se u pećinu na ulazu u Kalnu.

"Ne mogu, ljudi, više sve ovo da izdržim", tiho govori 82-ogodišnji Milomir. "U pećini nema ni struje, ni vode, ni telefona, ali ni poreza, ni računa... Biće nam sigurno jeftinije da tamo preživimo. Nadam se da ću do zime uspeti da sredim naše novo porodično gnezdo."

Upregao deda Milomir - sebe u prikolicu, pa vuče građu do pećine. Sređuje novi dom, za sebe i baku Gvozdenku, svakog dana od jutra do mraka. Planira i staru peć da postavi u pećini, da se greju. A bez dažbina, ostaće im para, veli, da kupuju hranu. Uzani tunel, na 200 metara od ulaza u Kalnu, vidi se s puta. Unutra u pećini, skriveno je još nekoliko uskih prolaza. Komfor, međutim, Milomiru i ne treba.

"Svakog meseca penzija mi ode na račune za kuću koja samo što se ne raspadne. Srušiće je i najmanji zemljotres. Od tri odeljenja, žena i ja koristimo samo sobičak. Kupatilo nije u upotrebi. Bojler, koji sam kupio za vreme Tita, ne radi već decenijama. Vodu sam zato zavrnuo, ali računi jednako dolaze. I možda za nekoga to nije mnogo, ali za mene je i previše. Zato sam rešio da se selim", kaže Milomir.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.