Rak dojke je izlečiv - važno je da se otkrije na vreme
Cilj lekara koji rade sa onkološkim pacijentima je da otkriju bolest u najranijoj fazi jer u 90 odsto slučajeva to znači izlečenje, kaže za 021.rs doktorka Tanja Ivković Kapicl.
Patohistološke analize rade se kako bi se procenila priroda onkološke bolesti, kako bismo u potpunosti i što preciznije poznavali bolest i u skladu sa tim je uspešnije lečili, ističe za 021.rs prof. dr Tanja Ivković Kapicl iz Instituta za onkologiju Vojvodine.
"Patohistološku dijagnozu postavlja patolog mikroskopskim pregledom i osim osnovne dijagnostičke procedure koja je uobičajna nakon primanja i nakon dobijanja različitih bioptičkih uzorka ili nakon operativnog zahvata, mi procenjujemo i neke dodatne, druge i značajne prognostičke prediktivne markere koji su bitni za lečenje svakog pacijenta ponaosob", navodi dr Ivković Kapicl.
Precizna, tačna i blagovremena dijagnoza je od suštinskog značaja za lečenje pacijenata. Ivković Kapicl za 021.rs objašnjava šta se sve vidi u patohistološkoj analizi.
"Patolog dobija uzorak od kliničara, bilo da se radi o radiolozima koji rade biopsije neke promene u dojci ili o ginekolozima koji mogu da nam pošalju uzorak neke promene sa grlića materice, potom uzorci koji se dobijaju sa pregleda kao što su gastroskopije, dakle, pregledi želuca ili kolonoskopije debelog creva, dakle, sve su to uzorci koji su nama od suštinskog značaja za postavjanje pravilne dijagnoze. Oni se moraju pravilno fiksirati, odnosno, sačuvati, moraju se na adekvatan način tehnički obraditi procedurom koja traje dva ili tri dana a nakon toga, patolozi dobijaju spremne 'pločice' - slajdove a to su obrađeni tkivni uzorci koji su tanko sečeni, obojeni i koji se mogu posmatrati pod mikroskopom", naglašava ona.
Maligne bolesti su izlečive ukoliko se otkriju u najranijoj fazi
Doktorka Tanja Ivković Kapicl ističe da je cilj lekara koji rade u onkološkim institucijama da omoguće građanima da se bolest može otkriti što je ranije moguće.
"Ukoliko se maligna bolest otkrije u najranijoj fazi, izlečenje je preko 90 odsto slučajeva", naglašava doktorka za 021.rs.
Za prevenciju malignih bolesti ključni su skrininzi gde se ženama koje nemaju nikakve simptome na takvim pregledima mogu otkriti neka ili maligna bolest u ranijoj fazi ili neka premaligna faza bolesti, neka prekancerozna lezija, recimo u grliću materice, ističe doktorka.
"Poznati su papa brisevi, papa testovi i pregledi koji omogućavaju da kod žena koja nema nikakve simptome mi otkrijemo upravo tu neku preinvazivnu fazu, dakle neku promenu koja bi mogla eventualno nekada da pređe u malignu bolesti koja nosi rizik za prelazak u malignu bolest", podseća doktorka.
Osim skrininga za karacinom grlića materice postoje i skrining pregledi za rano otkrivanje karacinoma dojke, za rano otkrivanje karacinoma debelog creva i karacinoma pluća. Dakle, to su istovremeno i najčešći maligniteti koji postoje u našoj populaciji i uopšte globalno u populaciji celog sveta.
"Žene treba da znaju da je maligna bolest, odnosno karacinom dojke, izlečiv i da je važno da se jave na vreme i da je važno da se jave pre nego što imaju bilo kakve simptome. Rak je izlečiv naročito danas kada je terapija moćna, kada je sve uspešnije, kada su modaliteti sve raznovrsniji. Dakle, karacinom dojke je maligna bolest koja se jako uspešno leči ukoliko se otkrije na vreme. Dakle, to je imperativ. Otkriti malignu bolest. Dakle, ponavljam, ne samo karacinom dojke, nego i karacinome različitih lokalizacija. Ukoliko se otkriju na vreme, onda je lečenje mnogo uspešnije, ali u svakom slučaju, svi smo danas svedoci velikog, rapidnog razvoja medicine, molekularne patologije, biologije i onkologije i koje zaista dovode do revolucionarnih pomaka i značajno boljih ishoda lečenja za naše pacijente", poručuje dr Ivković Kapicl.
Receptorski statusi - parametri karcinoma dojke
Pojam receptorski status odnosi se na karcinom dojke. Nisu svi karcinomi podjednaki po svojoj prirodi, nekim biološkim karakteristikama ili prognozi, niti se svi karcinomi dojke leče na isti način.
"Poznato je da karcinomi dojke, a i neki drugi karcinomi, naročito ženskog genitalnog sistema, mogu da eksprimiraju hormonske receptore. Drugim rečima, to znači da ćelije tumora odgovaraju na hormonsku stimulaciju, i onda mi za svaki tumor dojke, nakon što dijagnostikujemo bolest, u svakom slučaju radimo, dakle, po protokolu i u obavezi smo da odredimo i hormonski receptorski status. To znači da mi procenjujemo koliko te tumorske ćelije pokazuju ekspresiju, odnosno koliko pokazuju pozitivnosti hormonskih receptora, kako bi se na osnovu tog parametra onda mogla odrediti i prava, najefikasnija terapija za te pacijetnkinje", ističe doktorka.
Najpreciznija dijagnostika tumora radi se Imunohistohemijskom analizom u okviru patohistološke laboratorije, koja omogućava tačnu dijagnostiku tumora.
Sagovornica 021.rs dr Ivković Kapicl navodi da je jedna od dodatnih analiza koje se rade imunohistohemijskom metodom, takozvana CR2 analiza te da je to još jedan biomarker tumora koju patolozi proveravaju imunohistohemijskom ili još jednom kompleksnijom molekularnom metodom.
"Na osnovu tog rezultata, opet u kombinaciji sa rezultatima hormonskih receptora i uz čitav niz parametara, odnosno osobina koje nalazimo mikroskopski i u samom tumoru i na kraju krajeva različitih parametara koji su nam od interesa koje uzajanjuju kliničari vezani za godište pacijentkinja, za njihove druge bolesti koje eventualno imaju. I onda kada se sve to zajedno sagleda, dakle to je jedna kompleksna priča, jedan kompleksan pristup, onda se na onkološkim konzilijumima, odnosno komisijama, zajedničkim multidisciplinarnom timu donosi i odluka o daljem lečenju", pojašnjava ona.
Pročitaj još
Gradusi tumora: Stejdžing i Grejding
Stejdžing i Grejding su svojstva tumora, koje patolozi nazivaju gradus tumora. To je još jedan važan prognostički parametar kojim se određuje najbolja terapija tumorskih bolesti. Sagovornica 021.rs kaže da je gradus tumora jako važan za svakog pacijenta sa malignom bolešću, jer od te anatomske distribucije i proširenosti tumorske bolesti, zavisi lečenje.
"Karcinom dojke i maligni tumori svih drugih lokalizacija se gradiraju. Po pravilu, tumori koji imaju viši gradus, ponašaju se agresivnije, odnosno imaju nešto agresivniju biologiju. Naravno, da to ne mora uvek da bude tako i da se ne mora posmatrati kao izolovan, odnosno ne sve posmatrati kao izolovan parametar. Pored histološkog gradusa, odnosno gradiranja tumorske dolesti i tumora, uvek se vrši i Stejdžing koji, opet, podrazumeva stadijum bolesti. Što se bolest ranije otkrije, to su rezultati lečenja bolji. To je efikasnost terapije bolja", zaključuje dr Tanja Ivković Kapicl.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
4
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 3
Пустињски бандераш
Многи људи, мушкарци и жене, победили су рак. Огромна већина њих не живи у Србији.
Ljilja
Pameti
Kakav narod takva i drzava a onda i bolnice.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar