Tumorski markeri: Indikatori i pratioci tumorske promene u organizmu
Tumorski markeri su biomarkeri koji se mogu naći u telesnim tečnostima ili tkivima osoba koje imaju malignu promenu ili bolest.
“Njih mogu proizvoditi ćelije samog tumora koje su maligno izmenjene ili netumorske ćelije kao odgovor na prisutstvo tumora u organizmu”, kaže za 021.rs dr Romana Mijović iz Centra za laboratorijsku dijagnostiku Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine.
Oni se najčešće detektuju u krvi, merenjem njihove serumske koncentracije, ali ih možemo detektovati i u drugim telesnim tečnostima ili u tkivu samog tumora. To su materije koje se produkuju u izuzetno malim količinama u zdravom tkivu i zbog toga se detektuju kod zdravih osoba u izuzetno niskim koncentracijama, navodi sagovornica 021.rs.
“Utvrđivanje prisutstva povišenih nivoa tumorskih markera u tkivu ili telesnim tečnostima služi kao indikator postojanja maligne tumorske promene u organizmu. Međutim, postoje određena ograničenja prilikom njihove dijagnostičke upotrebe. Nije svaka maligna ćelija sposobna da produkuje tumorske markere, a takođe veoma često u ranim stadijumima bolesti dok je tumorska sama promena manja i koncentracija tumorskih markera je niska. Stoga, odsustvo tumorskih markera ne znači automatski u svakom slučaju i odsustvo malignog oboljenja”, ističe doktorka Mijović.
Do danas je otkriveno više različitih tumorskih markera a na desetine njih imaju klinički značaj. Neki su povezani samo sa jednom vrstom tumora, što znači da su specifični za određeni tumor, a drugi se povezuju i sa više različitih tipova tumora. Međutim, ne postoji jedan univerzalni marker koji može da detektuje malignu bolest.
“Tumorski markeri su ponekad specifični sami za organ ili tkivo, ali često se više markera povezuje sa jednim tipom maligne bolesti. Bitno je da se koriste u pravilnom dijagnostičkom algoritmu, isključivo po preporuci ordinirajućeg lekara. Tumorski markeri se prema mestu određivanja dele na tkivne i na serumske i ono što je, da kažemo, široko u upotrebi, ono što se radi kod nas u Centru za laboratorijsku dijagnostiku Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, jeste određivanje tumorskih markera iz krvi - serumskih tumorskih markera”, naglašava doktorka Mijović.
Tumorski marker mogu se meriti neograničen broj puta a najveći značaj imaju u praćanju toka bolesti i efekata terapije, a ukoliko se određivanje tumorskih markera ponavlja, preporučuje se da se kontrola vrši u istoj laboratoriji jer se vrednosti markera mogu razlikovati ukoliko se mere različitim metodama, objašnjava sagovornica 021.rs. Tumorski marker koji je karakterističan za karcinom dojke je Serumski tumorski marker a on se određuje I u Centru za laboratorijsku dijagnostiku UKCV.
“Protein CA15.3, luče ćelije sekretonog epitela i može se naći kod zdravih osoba u jako maloj koncentraciji, a pošto je ovakav epitel najviše zastupljen u tkivu same dojke i značajni porast koncentracije ovog tumorskog markera najviše govori u prilog karcinoma dojke. Važno je znati da tumor dojke u ranim fazama bolesti često nisu praćeni povećanjem koncentracije ovog proteina, ali umnožavanjem ćelija i koncentracije ovog markera u krvi progresivno raste. Zbog toga, on nije pogodan kao izolovan dijagnostički marker karcinoma dojke, ali je izuzetno dobar pokazatelj uspešnosti lečenja, proširenosti oboljenja, metastaske bolesti i u praćenju toka i efekta oboljenja”, kaže doktorka.
Povišene vrednosti CA125 mogu pratiti neke druge tumore kao što je karcinom jajovoda, pluća, pa i čak i dojke dijagnostičnog sistema, a može biti povišen i kod nekih nemalignih oboljenja kao što su upalne bolesti male karlice, cistične nemaligne bolesti jajnika i zato treba oprezno tumačiti njegove nalaze. U diagnostici karcinoma jajnika postoji više opcija, naglašava naša sagovornica. I dodaje da se HE4 tumorski marker koristi za dijagnostiku karcinoma jajnika. Marker HE4 "uskače" kada se utvrdi nedostatak CA125 i služi kao biomarker koji će sa većom sigurnošću razlučiti da li je promena na jajniku benigne ili maligne prirode.
“Koncentracija karcinoembrionalnog antigena CEA, raste ukoliko postoji karcinom debelog creva. Kao i kod većine ostalih tumorskih markera, njegova koncentracija raste iz povećanja mase tumora a on je u najranijoj fazi karcinoma debelog creva povišen kod otprilike trećine bolesnika. Zanimljivo je da pušači imaju vrednost CEA u serumu čak i do dvostruko veće od normalnih vrednosti za razliku od populacije nepušača”, napominje dr Mijović.
Tumor marker CA19-9, najviše se stvara u ćelijama kanala pankreasa i žučnog izvodnog kanala, ali i u ćelijama debelog creva. I on se koristi kao dopunski tumorski marker kod dijagnostike ovog oboljenja.
“Tu postoji još malo povoljnija situacija jer postoji jedan specifični marker, a to je prostata specifični antigen (PSA), protein koga luče ćelije prostate i može se naći samo kod muškaraca. U skladu sa navedenim, PSA je jedan od najspecifičnijih tumorskih markera. Međutim, budući da može biti povećan i kod nekih drugih nemalignih oboljenja prostate, kao što je benigno uvećanje prostate ili zapaljenje prostate, različita su stanovišta u njegovoj rutinskoj primeni u cilju ranog otkrivanja karcinoma u zdravoj populaciji”, ukazuje sagovornica 021.rs.
Kako dodaje doktorka Mijović, iako PSA marker ne može da razlikuje dobroćudna od zloćudnih stanja, njegova povišena vrednost ukazuje na potrebu obavljanja pregleda i dodatnih testova, posebno patohistoloških, kako bi se isključilo ili potvrdilo prisutstvo karcinoma.
"Tumorski marker alfa - fetoprotein, koji se normalno nalazi u fetalnoj krvi, koristi se kod pogoršanog stanja bolesnika kada se pored apsolutnih vrednosti analizira I trend porasta ovog markera u odnosu na prethodni period ili trend njegovog smanjenja”, kaže ona.
Pročitaj još
Sagovornica 021, doktorka Romana Mijović zaključuje da je neophodno znati da tumorski markeri nikada ne smeju biti interpretirani izolovano, već uvek zajedno sa drugim laboratorijskim nalazima I nalazima drugih dijagnostičkih procedura, ali i celokupnom kliničkom slikom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
4
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 1
Pobesneli Laloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar