Tumorski markeri: Indikatori i pratioci tumorske promene u organizmu
Tumorski markeri su biomarkeri koji se mogu naći u telesnim tečnostima ili tkivima osoba koje imaju malignu promenu ili bolest.
Foto: Pixabay
“Njih mogu proizvoditi ćelije samog tumora koje su maligno izmenjene ili netumorske ćelije kao odgovor na prisutstvo tumora u organizmu”, kaže za 021.rs dr Romana Mijović iz Centra za laboratorijsku dijagnostiku Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine.
Oni se najčešće detektuju u krvi, merenjem njihove serumske koncentracije, ali ih možemo detektovati i u drugim telesnim tečnostima ili u tkivu samog tumora. To su materije koje se produkuju u izuzetno malim količinama u zdravom tkivu i zbog toga se detektuju kod zdravih osoba u izuzetno niskim koncentracijama, navodi sagovornica 021.rs.
“Utvrđivanje prisutstva povišenih nivoa tumorskih markera u tkivu ili telesnim tečnostima služi kao indikator postojanja maligne tumorske promene u organizmu. Međutim, postoje određena ograničenja prilikom njihove dijagnostičke upotrebe. Nije svaka maligna ćelija sposobna da produkuje tumorske markere, a takođe veoma često u ranim stadijumima bolesti dok je tumorska sama promena manja i koncentracija tumorskih markera je niska. Stoga, odsustvo tumorskih markera ne znači automatski u svakom slučaju i odsustvo malignog oboljenja”, ističe doktorka Mijović.
Do danas je otkriveno više različitih tumorskih markera a na desetine njih imaju klinički značaj. Neki su povezani samo sa jednom vrstom tumora, što znači da su specifični za određeni tumor, a drugi se povezuju i sa više različitih tipova tumora. Međutim, ne postoji jedan univerzalni marker koji može da detektuje malignu bolest.
“Tumorski markeri su ponekad specifični sami za organ ili tkivo, ali često se više markera povezuje sa jednim tipom maligne bolesti. Bitno je da se koriste u pravilnom dijagnostičkom algoritmu, isključivo po preporuci ordinirajućeg lekara. Tumorski markeri se prema mestu određivanja dele na tkivne i na serumske i ono što je, da kažemo, široko u upotrebi, ono što se radi kod nas u Centru za laboratorijsku dijagnostiku Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, jeste određivanje tumorskih markera iz krvi - serumskih tumorskih markera”, naglašava doktorka Mijović.
Tumorski marker mogu se meriti neograničen broj puta a najveći značaj imaju u praćanju toka bolesti i efekata terapije, a ukoliko se određivanje tumorskih markera ponavlja, preporučuje se da se kontrola vrši u istoj laboratoriji jer se vrednosti markera mogu razlikovati ukoliko se mere različitim metodama, objašnjava sagovornica 021.rs. Tumorski marker koji je karakterističan za karcinom dojke je Serumski tumorski marker a on se određuje I u Centru za laboratorijsku dijagnostiku UKCV.
“Protein CA15.3, luče ćelije sekretonog epitela i može se naći kod zdravih osoba u jako maloj koncentraciji, a pošto je ovakav epitel najviše zastupljen u tkivu same dojke i značajni porast koncentracije ovog tumorskog markera najviše govori u prilog karcinoma dojke. Važno je znati da tumor dojke u ranim fazama bolesti često nisu praćeni povećanjem koncentracije ovog proteina, ali umnožavanjem ćelija i koncentracije ovog markera u krvi progresivno raste. Zbog toga, on nije pogodan kao izolovan dijagnostički marker karcinoma dojke, ali je izuzetno dobar pokazatelj uspešnosti lečenja, proširenosti oboljenja, metastaske bolesti i u praćenju toka i efekta oboljenja”, kaže doktorka.
Povišene vrednosti CA125 mogu pratiti neke druge tumore kao što je karcinom jajovoda, pluća, pa i čak i dojke dijagnostičnog sistema, a može biti povišen i kod nekih nemalignih oboljenja kao što su upalne bolesti male karlice, cistične nemaligne bolesti jajnika i zato treba oprezno tumačiti njegove nalaze. U diagnostici karcinoma jajnika postoji više opcija, naglašava naša sagovornica. I dodaje da se HE4 tumorski marker koristi za dijagnostiku karcinoma jajnika. Marker HE4 "uskače" kada se utvrdi nedostatak CA125 i služi kao biomarker koji će sa većom sigurnošću razlučiti da li je promena na jajniku benigne ili maligne prirode.
“Koncentracija karcinoembrionalnog antigena CEA, raste ukoliko postoji karcinom debelog creva. Kao i kod većine ostalih tumorskih markera, njegova koncentracija raste iz povećanja mase tumora a on je u najranijoj fazi karcinoma debelog creva povišen kod otprilike trećine bolesnika. Zanimljivo je da pušači imaju vrednost CEA u serumu čak i do dvostruko veće od normalnih vrednosti za razliku od populacije nepušača”, napominje dr Mijović.
Tumor marker CA19-9, najviše se stvara u ćelijama kanala pankreasa i žučnog izvodnog kanala, ali i u ćelijama debelog creva. I on se koristi kao dopunski tumorski marker kod dijagnostike ovog oboljenja.
“Tu postoji još malo povoljnija situacija jer postoji jedan specifični marker, a to je prostata specifični antigen (PSA), protein koga luče ćelije prostate i može se naći samo kod muškaraca. U skladu sa navedenim, PSA je jedan od najspecifičnijih tumorskih markera. Međutim, budući da može biti povećan i kod nekih drugih nemalignih oboljenja prostate, kao što je benigno uvećanje prostate ili zapaljenje prostate, različita su stanovišta u njegovoj rutinskoj primeni u cilju ranog otkrivanja karcinoma u zdravoj populaciji”, ukazuje sagovornica 021.rs.
Kako dodaje doktorka Mijović, iako PSA marker ne može da razlikuje dobroćudna od zloćudnih stanja, njegova povišena vrednost ukazuje na potrebu obavljanja pregleda i dodatnih testova, posebno patohistoloških, kako bi se isključilo ili potvrdilo prisutstvo karcinoma.
"Tumorski marker alfa - fetoprotein, koji se normalno nalazi u fetalnoj krvi, koristi se kod pogoršanog stanja bolesnika kada se pored apsolutnih vrednosti analizira I trend porasta ovog markera u odnosu na prethodni period ili trend njegovog smanjenja”, kaže ona.
Pročitaj još
Sagovornica 021, doktorka Romana Mijović zaključuje da je neophodno znati da tumorski markeri nikada ne smeju biti interpretirani izolovano, već uvek zajedno sa drugim laboratorijskim nalazima I nalazima drugih dijagnostičkih procedura, ali i celokupnom kliničkom slikom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
OpenAI: Više od milion korisnika ChatGPT svake nedelje pokazuje suicidne namere
28.10.2025.•
1
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Zašto je jod važan za decu?
27.10.2025.•
0
Jod je neophodan mineral za pravilan rast i razvoj deteta.
Studija: Jedna starosna grupa je sklonija zavisnosti od visokoprerađene hrane
27.10.2025.•
0
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje obolelih od psorijaze: Biološka terapija dostupna svima koji ispunjavaju uslove
26.10.2025.•
1
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Otkriven potpuno novi tip veze između neurona - mogu dovesti do degenerativnih bolesti
26.10.2025.•
0
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
VIDEO: Pacijentkinja sa Parkinsonovom bolešću svirala klarinet tokom operacije na mozgu
26.10.2025.•
0
U nesvakidašnjoj hirurškoj proceduri, 65-godišnja pacijentkinja obolela od Parkinsonove bolesti svirala je klarinet dok su joj lekari stimulisali mozak električnim impulsima, kako bi pratili trenutne efekte operacije.
Naučnici upozoravaju na zdravstvene rizike pomeranja sata
25.10.2025.•
1
Pomeranje sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji kontroliše ključne telesne funkcije.
Često preskačete doručak? Evo kako to može da utiče na vaše zdravlje
24.10.2025.•
5
Ljudi koji redovno preskaču doručak imaju značajno veći rizik od razvoja metaboličkog sindroma - grupe stanja koja povećavaju verovatnoću srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
Batut: U Srbiji potvrđen grip
23.10.2025.•
0
U Srbiji su laboratorijski potvrđeni virusi gripa, saopštili su danas nadležni.
Istraživanje potvrdilo: Osobe sa šizofrenijom zaista čuju glasove
23.10.2025.•
0
Naučnici iz Australije potvrdili su svojim najnovijim istraživanjima dugogodišnju teoriju da osobe koje boluju od šizofrenije "čuju glasove" u glavi jer pogrešno tumače svoj unutrašnji govor kao spoljašnji.
Japanski naučnici razvili oblik vitamina K koji bi mogao pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti
21.10.2025.•
0
Lek izveden iz vitamina K koji usporava napredovanje Alchajmerove bolesti ili ublažava njene simptome ne bi samo poboljšao kvalitet života, već bi i smanjio troškove zdravstvene nege i brige o obolelima.
Japan prvi put odobrio pilulu za "jutro posle"
21.10.2025.•
1
Japan je prvi put odobrio prodaju hitne kontraceptivne pilule za "jutro posle" bez recepta, saopštila je farmaceutska kompanija ASKA.
Jedna od pet mladih osoba u Srbiji ima psihološke probleme
20.10.2025.•
1
Polovina psihičkih poremećaja ispoljava se pre 18. godine.
Popović: Ruska vakcina protiv raka od sledeće godine u Srbiji, plan je da je i pravimo
20.10.2025.•
21
Posle Rusije, Srbija bi mogla postati prva zemlja u kojoj će pacijenti dobijati personalizovanu MRNK vakcinu protiv onkoloških bolesti.
Đokić: Osam odsto vakcinisane dece protiv HPV je mali broj, raditi na imunizaciji
19.10.2025.•
0
Predsednica Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika "Progovori" Gorica Đokić izjavila je da je država pre tri godine uvela besplatnu vakcinu protiv HPV virusa, ali da je odziv samo osam odsto.
Glumica Dajana Kiton umrla od upale pluća: Koliko je česta smrt od ove bolesti?
19.10.2025.•
2
Oskarom nagrađena glumica Dajana Kiton preminula je u 79. godini, a njena porodica je potvrdila da je uzrok smrti bila upala pluća.
Naučnici stvorili "univerzalni bubreg" - mogao bi da odgovara bilo kojoj krvnoj grupi
19.10.2025.•
0
Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori "univerzalni bubreg" koji bi mogao da se koristi za transplantaciju kod pacijenata bilo koje krvne grupe.
Slovenci na referendumu odlučuju o zakonu o eutanaziji
19.10.2025.•
4
Slovenački parlament raspisao je za 23. novembar referendum o zakonu o pomoći pri dobrovoljnom prekidu života.
Otkriven gen koji izaziva redak oblik dijabetesa samo kod beba
19.10.2025.•
0
Naučnici su otkrili da je jedan gen uzročnik retkog oblika dijabetesa koji se javlja isključivo kod beba, a čije mutacije mogu da onesposobe i na kraju unište ćelije koje proizvode insulin.
Mesec borbe protiv raka dojke: Mamografija ključ ranog otkrivanja
18.10.2025.•
0
Oktobar mesec širom sveta obeležava se kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke.
Batut: Više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu prethodne nedelje
18.10.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 6. do 12 oktobra zabeleženo 7.205 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Komentari 1
Pobesneli Laloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar