Tumorski markeri: Indikatori i pratioci tumorske promene u organizmu
Tumorski markeri su biomarkeri koji se mogu naći u telesnim tečnostima ili tkivima osoba koje imaju malignu promenu ili bolest.
Foto: Pixabay
“Njih mogu proizvoditi ćelije samog tumora koje su maligno izmenjene ili netumorske ćelije kao odgovor na prisutstvo tumora u organizmu”, kaže za 021.rs dr Romana Mijović iz Centra za laboratorijsku dijagnostiku Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine.
Oni se najčešće detektuju u krvi, merenjem njihove serumske koncentracije, ali ih možemo detektovati i u drugim telesnim tečnostima ili u tkivu samog tumora. To su materije koje se produkuju u izuzetno malim količinama u zdravom tkivu i zbog toga se detektuju kod zdravih osoba u izuzetno niskim koncentracijama, navodi sagovornica 021.rs.
“Utvrđivanje prisutstva povišenih nivoa tumorskih markera u tkivu ili telesnim tečnostima služi kao indikator postojanja maligne tumorske promene u organizmu. Međutim, postoje određena ograničenja prilikom njihove dijagnostičke upotrebe. Nije svaka maligna ćelija sposobna da produkuje tumorske markere, a takođe veoma često u ranim stadijumima bolesti dok je tumorska sama promena manja i koncentracija tumorskih markera je niska. Stoga, odsustvo tumorskih markera ne znači automatski u svakom slučaju i odsustvo malignog oboljenja”, ističe doktorka Mijović.
Do danas je otkriveno više različitih tumorskih markera a na desetine njih imaju klinički značaj. Neki su povezani samo sa jednom vrstom tumora, što znači da su specifični za određeni tumor, a drugi se povezuju i sa više različitih tipova tumora. Međutim, ne postoji jedan univerzalni marker koji može da detektuje malignu bolest.
“Tumorski markeri su ponekad specifični sami za organ ili tkivo, ali često se više markera povezuje sa jednim tipom maligne bolesti. Bitno je da se koriste u pravilnom dijagnostičkom algoritmu, isključivo po preporuci ordinirajućeg lekara. Tumorski markeri se prema mestu određivanja dele na tkivne i na serumske i ono što je, da kažemo, široko u upotrebi, ono što se radi kod nas u Centru za laboratorijsku dijagnostiku Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, jeste određivanje tumorskih markera iz krvi - serumskih tumorskih markera”, naglašava doktorka Mijović.
Tumorski marker mogu se meriti neograničen broj puta a najveći značaj imaju u praćanju toka bolesti i efekata terapije, a ukoliko se određivanje tumorskih markera ponavlja, preporučuje se da se kontrola vrši u istoj laboratoriji jer se vrednosti markera mogu razlikovati ukoliko se mere različitim metodama, objašnjava sagovornica 021.rs. Tumorski marker koji je karakterističan za karcinom dojke je Serumski tumorski marker a on se određuje I u Centru za laboratorijsku dijagnostiku UKCV.
“Protein CA15.3, luče ćelije sekretonog epitela i može se naći kod zdravih osoba u jako maloj koncentraciji, a pošto je ovakav epitel najviše zastupljen u tkivu same dojke i značajni porast koncentracije ovog tumorskog markera najviše govori u prilog karcinoma dojke. Važno je znati da tumor dojke u ranim fazama bolesti često nisu praćeni povećanjem koncentracije ovog proteina, ali umnožavanjem ćelija i koncentracije ovog markera u krvi progresivno raste. Zbog toga, on nije pogodan kao izolovan dijagnostički marker karcinoma dojke, ali je izuzetno dobar pokazatelj uspešnosti lečenja, proširenosti oboljenja, metastaske bolesti i u praćenju toka i efekta oboljenja”, kaže doktorka.
Povišene vrednosti CA125 mogu pratiti neke druge tumore kao što je karcinom jajovoda, pluća, pa i čak i dojke dijagnostičnog sistema, a može biti povišen i kod nekih nemalignih oboljenja kao što su upalne bolesti male karlice, cistične nemaligne bolesti jajnika i zato treba oprezno tumačiti njegove nalaze. U diagnostici karcinoma jajnika postoji više opcija, naglašava naša sagovornica. I dodaje da se HE4 tumorski marker koristi za dijagnostiku karcinoma jajnika. Marker HE4 "uskače" kada se utvrdi nedostatak CA125 i služi kao biomarker koji će sa većom sigurnošću razlučiti da li je promena na jajniku benigne ili maligne prirode.
“Koncentracija karcinoembrionalnog antigena CEA, raste ukoliko postoji karcinom debelog creva. Kao i kod većine ostalih tumorskih markera, njegova koncentracija raste iz povećanja mase tumora a on je u najranijoj fazi karcinoma debelog creva povišen kod otprilike trećine bolesnika. Zanimljivo je da pušači imaju vrednost CEA u serumu čak i do dvostruko veće od normalnih vrednosti za razliku od populacije nepušača”, napominje dr Mijović.
Tumor marker CA19-9, najviše se stvara u ćelijama kanala pankreasa i žučnog izvodnog kanala, ali i u ćelijama debelog creva. I on se koristi kao dopunski tumorski marker kod dijagnostike ovog oboljenja.
“Tu postoji još malo povoljnija situacija jer postoji jedan specifični marker, a to je prostata specifični antigen (PSA), protein koga luče ćelije prostate i može se naći samo kod muškaraca. U skladu sa navedenim, PSA je jedan od najspecifičnijih tumorskih markera. Međutim, budući da može biti povećan i kod nekih drugih nemalignih oboljenja prostate, kao što je benigno uvećanje prostate ili zapaljenje prostate, različita su stanovišta u njegovoj rutinskoj primeni u cilju ranog otkrivanja karcinoma u zdravoj populaciji”, ukazuje sagovornica 021.rs.
Kako dodaje doktorka Mijović, iako PSA marker ne može da razlikuje dobroćudna od zloćudnih stanja, njegova povišena vrednost ukazuje na potrebu obavljanja pregleda i dodatnih testova, posebno patohistoloških, kako bi se isključilo ili potvrdilo prisutstvo karcinoma.
"Tumorski marker alfa - fetoprotein, koji se normalno nalazi u fetalnoj krvi, koristi se kod pogoršanog stanja bolesnika kada se pored apsolutnih vrednosti analizira I trend porasta ovog markera u odnosu na prethodni period ili trend njegovog smanjenja”, kaže ona.
Pročitaj još
Sagovornica 021, doktorka Romana Mijović zaključuje da je neophodno znati da tumorski markeri nikada ne smeju biti interpretirani izolovano, već uvek zajedno sa drugim laboratorijskim nalazima I nalazima drugih dijagnostičkih procedura, ali i celokupnom kliničkom slikom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
7
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Komentari 1
Pobesneli Laloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar