Šta sve "vosak" iz uha može da otkrije o zdravlju osobe
Od Alchajmerove bolesti do raka, ušna mast može da sadrži vredne indikatore zdravlja osobe.
Foto: Pixabay
Sada naučnici analiziraju njen hemijski sastav u nadi da će pronaći nove načine dijagnostikovanja bolesti, prenosi RTS.
Narandžaste je boje, lepljiva je i verovatno je poslednja stvar o kojoj želite da razgovarate u društvu. Pa ipak, ušna mast sve više privlači pažnju naučnika, koji žele da je iskoriste kako bi saznali više o bolestima i stanjima poput raka, srčanih bolesti i metaboličkih poremećaja kao što je dijabetes tipa 2.
Pravi naziv za ovu lepljivu materiju je cerumen, i to je mešavina sekreta iz dve vrste žlezda koje oblažu spoljašnji ušni kanal; ceruminoznih i lojnih žlezda.
Velika većina ljudi evropskog ili afričkog porekla ima vlažnu ušnu mast, koja je žute ili narandžaste boje i lepljiva. Međutim, 95% ljudi iz istočne Azije ima suvu ušnu mast, koja nije lepljiva. Gen odgovoran za proizvodnju vlažne ili suve ušne masti naziva se ABCC11, koji je takođe odgovoran za to da li osoba ima smrdljive pazuhe. Oko dva odsto ljudi – uglavnom oni u kategoriji suve ušne masti – imaju verziju ovog gena, što znači da im pazusi nemaju miris.
Međutim, možda najkorisnija otkrića vezana za ušnu mast odnosi se na to šta lepljiva materija u našim ušima može otkriti o našem zdravlju.
Ono što je pouzdano utvrđeno jeste veza između nekih sistemskih bolesti i supstanci koje se nalaze u ušnoj masti. Na primer leucinoza (urin karakteristično miriše na javorov sirup), redak genetski poremećaj koji sprečava telo da razgradi određene aminokiseline koje se nalaze u hrani. To dovodi do nakupljanja isparljivih jedinjenja u krvi i urinu, što urinu daje karakterističan miris javorovog sirupa.
Molekul odgovoran za slatkasto mirisnu mokraću je sotolon, i može se naći u ušnoj masti ljudi sa ovim stanjem. To znači da se stanje može dijagnostikovati jednostavnim brisom nečijih ušiju, što je mnogo jednostavniji i jeftiniji proces od genetskog testa. Iako takav test možda nije ni potreban.
"Ušni vosak bukvalno miriše na javorov sirup, tako da u roku od 12 sati od rođenja bebe, kada osetite ovaj prepoznatljiv i prijatan miris, to vam govori da imaju ovu urođenu grešku metabolizma", objašnjava hemičarka Rabi An Musa.
Kovid 19 se ponekad može otkriti i u ušnoj masti, a takođe može reći da li osoba ima dijabetes tipa 1 ili tipa 2. Rani radovi ukazuju i da se može utvrditi da li neko ima određeni oblik srčane bolesti iz ušne masti, iako je i dalje lakše dijagnostikovati ovo stanje iz analize krvi.
Tu je i Menijerova bolest, oboljenje unutrašnjeg uha koje uzrokuje vrtoglavicu i gubitak sluha kod ljudi. Musa je nedavno predvodila tim koji je otkrio da ušna mast pacijenata sa Menijerovom bolešću ima niže nivoe tri masne kiseline nego kod zdravih ispitanika u kontrolnoj grupi.
Pročitaj još
Ovo je prvi put da je neko pronašao biomarker za ovo stanje, koje se obično dijagnostikuje isključivanjem svega ostalog – proces koji može trajati godinama. Ovo otkriće budi nadu da bi lekari mogli da koriste ušnu mast za bržu dijagnostikovanje ovog stanja u budućnosti.
Nezgodne dijagnoze
Antoniozi Filjo i njegov tim razvijaju "cerumenogram" – dijagnostički alat za koji tvrde da može tačno da predvidi da li osoba ima određene oblike raka na osnovu ušnog cerumena.
U studiji iz 2019. godine, tim Antoniozija Filja prikupio je uzorke od 52 pacijenta obolela od raka kojima je dijagnostikovan limfom, karcinom ili leukemija. Istraživači su takođe uzeli cerumen od 50 zdravih ispitanika. Zatim su analizirali uzorke koristeći metodu koja može precizno da detektuje prisustvo isparljivih organskih jedinjenja (VOC) – hemikalija koje lako isparavaju na vazduhu.
Istraživači su identifikovali 27 jedinjenja u ušnom cerumenu koja su služila kao neka vrsta "otiska prsta" za dijagnozu raka. Drugim rečima, tim je mogao sa 100 odsto tačnošću da predvidi da li neko ima rak (limfom, karcinom ili leukemiju) na osnovu koncentracija ovih 27 molekula. Zanimljivo je da test nije mogao da razlikuje različite vrste raka, što ukazuje da molekule proizvode ili ćelije raka svih ovih vrsta raka ili kao odgovor na njih.
U Brazilu, bolnica Amaral Karvaljo je nedavno usvojila cerumenogram kao dijagnostičku i prateću tehniku za lečenje raka, kaže Antoniozi Filjo.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar