Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Prema brojnim nedavnim naučnim radovima, mikroplastika, sitni komadići otpada veličine od jednog mikrometra do pet milimetara, nalazi se doslovno svuda u prirodi, prenosi N1.
Količina raste s porastom temperature
Teško je uopšte pojmiti koliko smo svakodnevno izloženi plastici.
A sada postoji još jedan izvor: prema novoj studiji objavljenoj u časopisu "Journal of Hazardous Materials: Plastics", istraživač sa Grifit Univerziteta, Sjangi Liu, i njegovi saradnici otkrili su da uobičajena ambalaža, uključujući sveprisutne jednokratne čaše za kafu, može otpuštati velike količine mikroplastike kada se zagreva – što se događa svaki put kada se u njih sipa vruć napitak.
"Kako se temperatura tečnosti u posudi povećava, generalno se povećava i oslobađanje mikroplastike", istakao je Liu u tekstu o istraživanju za The Conversation.
Meta-analiza 30 naučnih studija
Posle početne meta-analize 30 recenziranih naučnih studija, utvrdili su da se "količina oslobođene mikroplastike kretala od nekoliko stotina čestica do više od osam miliona čestica po litru, u zavisnosti od materijala i dizajna".
Zatim su sproveli sopstveni eksperiment. U istraživanju koje je uključivalo 400 čaša za kafu i tečnosti različitih temperatura, od ledenih (5 °C) do vrućih (60 °C), pokazalo se da temperatura ima izuzetno snažan uticaj na količinu oslobođene mikroplastike.
Ostavljanje pića da stoji satima imalo je znatno manji uticaj od "početne temperature tečnosti u trenutku kada prvi put dođe u dodir s plastikom".
Papirne čaše sa plastičnom unutrašnjom oblogom ispuštale su manje mikroplastike od potpuno plastičnih čaša, nezavisno od temperature, prenosi Futurism.
Istraživači su izračunali da ispijanje samo 3 decilitra vruće kafe iz potpuno plastičnih čaša može rezultirati unosom čak 363.000 čestica mikroplastike godišnje.
Mnoge nepoznanice
Iako to zvuči zabrinjavajuće, važno je uzeti u obzir određene ograničavajuće faktore pre nego što se zauvek odreknemo jutarnje kafe iz omiljenog kafića. Kao što je Liu naglasio u tekstu za "The Conversation", još uvek ne znamo koliko se dugo mikroplastika zadržava u ljudskom telu.
Tačno merenje količine tih čestica u telu takođe se pokazalo izuzetno zahtevnim. Na primer, "The Guardian" je nedavno objavio istragu koja je ozbiljno dovela u pitanje neke studije o prisutnosti mikroplastike u ljudskom telu. Stručnjaci su upozorili da bi rezultati mogli biti posledica kontaminacije uzoraka, što je podstaklo veliku raspravu o verodostojnosti tih nalaza.
Drugim rečima, deo alarmantnih istraživanja na koje nailazimo mogao bi predstavljati lažno pozitivne rezultate, što dodatno naglašava koliko još malo znamo o mikroplastici i njenom uticaju na zdravlje.
"Ovo nas zaista prisiljava da preispitamo sve što mislimo da znamo o mikroplastici u telu", rekao je hemičar Rodžer Kuhlman za The Guardian, i doda "da ispada da ne znamo gotovo ništa. Mnogi istraživači iznose izvanredne tvrdnje, ali ne nude ni osnovne dokaze", napisao je.
Uprkos tome, Liu smatra da je, dok čekamo jasnije odgovore, "dobro biti svestan mogućih izvora mikroplastike u svakodnevnom životu".
Istraživač je ponudio i nekoliko saveta kako navike ispijanja kafe ne bi dugoročno negativno uticale na zdravlje.
Pročitaj još
Koja je najbolja opcija?
"Za vruće napitke najbolja je opcija korišćenje višekratnih čaša od nerđajućeg čelika, keramike ili stakla, jer ti materijali ne otpuštaju mikroplastiku. Ako se već moraju koristiti jednokratne čaše, naše istraživanje ukazuje na to da papirne čaše s plastičnom oblogom generalno ispuštaju manje čestica od potpuno plastičnih čaša, iako nijedna opcija nije u potpunosti bez mikroplastike", rekao je.
Liu je takođe upozorio da, pošto je toplota ključni faktor koji podstiče otpuštanje plastike, treba izbegavati sipanje ključalih tečnosti direktno u plastične ili plastikom obložene posude.
"Razumevanjem načina na koji toplota i izbor materijala međusobno deluju, možemo dizajnirati bolje proizvode i donositi pametnije odluke za našu svakodnevnu dozu kofeina", zaključio je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 3
Realnost
Milo
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar