Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Kako je navela, sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili plastičnih aditiva u sebi.
"Plastika prolazi krvno-moždanu barijeru i akumulira se u mozgu. To se videlo kroz razne nalaze sa obdukcija i danas nema tkiva u organizmu gde se komadići te plastike ne nalaze. Ono što je problem je što telo deluje na plastiku kao na strano telo i ta plastika kontinurano emituje razne materije koje se nalaze u njenom sastavu, aditive, koje utiču na hormonski balans, tako da ona može biti medijum za unos raznih drugih zagađujučih materija", rekla je Stanišić za Tanjug.
Ona je dodala da je tehnologija napredovala i omogućila da se istraži sadržaj pojma mikro i nano plastike.
"Danas znamo da su komadići akumulirani u različizim tkivima, što utiče na imunski sistem. Naše ćelije ne mogu da se reše komadića mikro i nano plastike kao što izlaze na kraj sa drugim stranim telima i to može skratiti njihovo vreme trajanja i na taj način, preko imuniteta, može uticati na pojavu svih bolesti", rekla je ona.
Stanišić je objasnila da čovek kada pojede plastiku, jedan odsto prolazi kroz creva i dospe do jetre.
"Neki deo se eliminiše, a neki kruži kroz krvotok. Komadići su sitniji od kapilara i mogu da dospeju do najudaljenijih tkiva. Unos plastike korelira sa korišćenjem brze hrane i hrane koja je pakovana u plastične ambalaže. Ne možete odvojiti šta je uzrok, a šta posledica, jer sve to sinergijski utiče. Mi udišemo plastiku, jer plastika potiče od prašine koja dolazi", rekla je Stanišić.
Na pitanje kako se ljudi mogu zaštiti od plastike, ona je istakla da, kada je u pitanju pijaća voda, moguće je filtriranje koje može da utiče na uklanjanje plastike.
"Međutim, plastika kada je u pitanju, oralni unos potiče delom iz hrane, a takođe potiče pre svega iz vode koja je pakovana u plastičnu ambalažu. Znači, ne tiče se toliko vode sa česme. Osoba koja pije vodu sa česme unese par hiljada komadića mikroplastike na godišnjem nivou, a ko koristi flaširanu vodu, on može da unese i 80-90 hiljada. Znači to je značajno veći unos, a jednako toliko se unese iz hrane", istakle je Stanišić.
Ona je objasnila da reciklirana plastika nema isti kvalitet kao prvoproizvedena, da je skuplja, kao i da su reciklaže ograničene.
Prema njenim rečima, pojedine afričke i evropske zemlje zalažu se za ograničenje proizvodnje plastike, dok se sa druge strane zemlje poput Saudijske Arabije zalažu za to, jer od toga zarađuju.
Ona je istakla je da je u Srbiji loša situacija.
"Kod nas je jako loša situacija i to je ono što i laici znaju. I loša je što se tiče i otpada koji završava u vodama. Ja sam skoro komentarisala stanje reke Lim, ali tu su i druge vode. I zbog industrijskih otpadnih voda, zbog kanalizacija i zbog plastike. Mi ne odlažemo na sanitaran način otpad, on nije obezbeđen. Druga stvar, stalno imamo nekakve požare na deponijama. Treće, pričamo o tome kako inspekcija ima mali kapacitet", rekla je Stanišić.
Pročitaj još
Ona je istakla da je odgovornost na svima.
"Odgovornost je na svima nama. Naravno, nekada nevladin sektor zanemaruje zapravo da je pitanje životne sredine, takođe i političko i socijalno pitanje, znači nema promena bez toga da i stanovništvo bude uključeno. Na primer, morali bismo se pozabaviti pre svega sortiranjem otpada, zatim tim upravljanjem u smislu da se taj odvojeni otpad zaista i tretira i distribuira tamo gde treba. To za sada funkcioniše samo kada je u pitanju jedan deo industrija, ne komunalni otpad, dakle od građanstva. Tako da to je dug put", rekla je Stanišić.
Prema njenim rečima, sakupljanje otpada nije neki način da se rešimo otpada, ali za početak bi bilo moguće urediti divlje deponije.
"Da se pozabavimo time da imamo sanitarno obezbeđene deponije, podložene ogovarajućim materijalom, da nema curenja i opasnosti od požara. To je ono što nam utiče na prirodu i na kraju se vraća u lanac ishrane. Tako da danas praktično sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili tih plastičnih aditiva u sebi", zaključila je Stanišić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
0
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
0
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Stručnjaci kažu: Treba vežbati uz tišu muziku
08.03.2026.•
0
Lekari su pozvali na smanjenje glasnoće muzike tokom vežbanja nakon što je nova studija pokazala da niža glasnoća nema značajan uticaj na nivo napora pri vežbanju.
Istraživanje: Protein povezan sa Parkinsonovom bolešću utiče na napredovanje Alchajmerove bolesti kod žena
07.03.2026.•
0
Nova otkrića mogla bi da objasne zašto demencija kod Alchajmerove bolesti često brže napreduje kod žena i mogla bi da otvore nove pravce istraživanja i budućih terapija, naveli su istraživači.
Test zavisnosti od cigareta - šest kratkih pitanja
06.03.2026.•
6
Dug niz godina kao jedan od načina nečije (ne)zavisnosti od cigareta koristi se Fagerstorm test zavisnosti od nikotina.
Istraživanje: Ljudi nakon lekova za mršavljenje vrate većinu izgubljene težine
05.03.2026.•
1
Osobe koje koriste injekcije za mršavljenje poput Mounjara ili Wegovyja vratiće oko dve trećine izgubljene težine u godinu dana kad prestanu da ih uzimaju.
U Srbiji 800.000 ljudi sa dijabetesom: Saveti za prevenciju, kao i za smanjenje rizika od komplikacija
05.03.2026.•
0
Činjenica je da svaka deseta osoba u svetu boluje od šećerne bolesti. U Srbiji ima više od 800.000 registrovanih pacijenata, što je više od svetskog proseka.
Prskate parfem na vrat? Može biti opasno po štitnu žlezdu
04.03.2026.•
1
Lekar je upozorio na svakodnevnu naviku koja može uticati na rad štitne žlezde, iako se o njenom značaju retko razmišlja.
HPV najčešća polno prenosiva bolest, ide se na to da vakcinacija bude obavezna u Srbiji
04.03.2026.•
4
Humani papiloma virus (HPV) najčešća je polno prenosiva bolest, a vakcinacija je najbolji način za prevenciju bolesti poput raka grlića materice, zbog čega se ide ka uvođenju obavezne imunizacije.
CO2 iz vazduha menja našu krv
04.03.2026.•
0
Porast ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi može se detektovati i izmeriti u krvi njenih ljudskih stanovnika, sugeriše nova studija.
Alarmantan porast gojaznosti u Srbiji
03.03.2026.•
0
Udruženje za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženje "Zdrava nacija" danas su, uoči Svetskog dana borbe protiv gojaznosti 4. marta, podsetili da se Srbija suočava sa alarmantnim porastom tog oboljenja.
Od uvođenja sistema e-bolovanja otvoreno više od 230.000 elektronskih doznaka
02.03.2026.•
1
U Srbiji je od 1. januara, kada je uveden sistem e-bolovanja, otvoreno više od 230.000 elektronskih doznaka.
Kako veganska i vegetarijanska ishrana utiču na bebu - ovo su rezultati istraživanja
02.03.2026.•
0
Istraživanje na skoro 1,2 miliona odojčadi pokazuje da veganska i vegetarijanska ishrana mogu da podrže normalan rast u prve dve godine života.
Ako ste alergični na polen: Počinje najgori period godine, već se pojavili prvi alergeni
02.03.2026.•
1
Sa prolećnim vremenom počeli su problemi sa alergijama kod osoba koje pate od alergijskog rinitisa, pošto su zabeleženi prvi poleni lešnika, jove, tise i čempresa.
Komentari 2
Nesa
И
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar