Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Kako je navela, sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili plastičnih aditiva u sebi.
"Plastika prolazi krvno-moždanu barijeru i akumulira se u mozgu. To se videlo kroz razne nalaze sa obdukcija i danas nema tkiva u organizmu gde se komadići te plastike ne nalaze. Ono što je problem je što telo deluje na plastiku kao na strano telo i ta plastika kontinurano emituje razne materije koje se nalaze u njenom sastavu, aditive, koje utiču na hormonski balans, tako da ona može biti medijum za unos raznih drugih zagađujučih materija", rekla je Stanišić za Tanjug.
Ona je dodala da je tehnologija napredovala i omogućila da se istraži sadržaj pojma mikro i nano plastike.
"Danas znamo da su komadići akumulirani u različizim tkivima, što utiče na imunski sistem. Naše ćelije ne mogu da se reše komadića mikro i nano plastike kao što izlaze na kraj sa drugim stranim telima i to može skratiti njihovo vreme trajanja i na taj način, preko imuniteta, može uticati na pojavu svih bolesti", rekla je ona.
Stanišić je objasnila da čovek kada pojede plastiku, jedan odsto prolazi kroz creva i dospe do jetre.
"Neki deo se eliminiše, a neki kruži kroz krvotok. Komadići su sitniji od kapilara i mogu da dospeju do najudaljenijih tkiva. Unos plastike korelira sa korišćenjem brze hrane i hrane koja je pakovana u plastične ambalaže. Ne možete odvojiti šta je uzrok, a šta posledica, jer sve to sinergijski utiče. Mi udišemo plastiku, jer plastika potiče od prašine koja dolazi", rekla je Stanišić.
Na pitanje kako se ljudi mogu zaštiti od plastike, ona je istakla da, kada je u pitanju pijaća voda, moguće je filtriranje koje može da utiče na uklanjanje plastike.
"Međutim, plastika kada je u pitanju, oralni unos potiče delom iz hrane, a takođe potiče pre svega iz vode koja je pakovana u plastičnu ambalažu. Znači, ne tiče se toliko vode sa česme. Osoba koja pije vodu sa česme unese par hiljada komadića mikroplastike na godišnjem nivou, a ko koristi flaširanu vodu, on može da unese i 80-90 hiljada. Znači to je značajno veći unos, a jednako toliko se unese iz hrane", istakle je Stanišić.
Ona je objasnila da reciklirana plastika nema isti kvalitet kao prvoproizvedena, da je skuplja, kao i da su reciklaže ograničene.
Prema njenim rečima, pojedine afričke i evropske zemlje zalažu se za ograničenje proizvodnje plastike, dok se sa druge strane zemlje poput Saudijske Arabije zalažu za to, jer od toga zarađuju.
Ona je istakla je da je u Srbiji loša situacija.
"Kod nas je jako loša situacija i to je ono što i laici znaju. I loša je što se tiče i otpada koji završava u vodama. Ja sam skoro komentarisala stanje reke Lim, ali tu su i druge vode. I zbog industrijskih otpadnih voda, zbog kanalizacija i zbog plastike. Mi ne odlažemo na sanitaran način otpad, on nije obezbeđen. Druga stvar, stalno imamo nekakve požare na deponijama. Treće, pričamo o tome kako inspekcija ima mali kapacitet", rekla je Stanišić.
Pročitaj još
Ona je istakla da je odgovornost na svima.
"Odgovornost je na svima nama. Naravno, nekada nevladin sektor zanemaruje zapravo da je pitanje životne sredine, takođe i političko i socijalno pitanje, znači nema promena bez toga da i stanovništvo bude uključeno. Na primer, morali bismo se pozabaviti pre svega sortiranjem otpada, zatim tim upravljanjem u smislu da se taj odvojeni otpad zaista i tretira i distribuira tamo gde treba. To za sada funkcioniše samo kada je u pitanju jedan deo industrija, ne komunalni otpad, dakle od građanstva. Tako da to je dug put", rekla je Stanišić.
Prema njenim rečima, sakupljanje otpada nije neki način da se rešimo otpada, ali za početak bi bilo moguće urediti divlje deponije.
"Da se pozabavimo time da imamo sanitarno obezbeđene deponije, podložene ogovarajućim materijalom, da nema curenja i opasnosti od požara. To je ono što nam utiče na prirodu i na kraju se vraća u lanac ishrane. Tako da danas praktično sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili tih plastičnih aditiva u sebi", zaključila je Stanišić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
1
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Detoks posle praznika: Kako jod pomaže metabolizmu da se oporavi?
21.01.2026.•
0
Nakon prazničnog perioda i povećanog unosa hrane sa praznične trpeze, mnogi traže načine da "resetuju" organizam. Dok se najčešće govori o nekim vrstama dijeta, često se zaboravlja jedan važan element - jod.
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
4
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
18.01.2026.•
1
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Studija: Tetovaže utiču na imuni sistem
18.01.2026.•
1
Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.
VIDEO: Skriveni moždani signal može predvideti Alchajmerovu bolest godinama pre dijagnoze
18.01.2026.•
0
Suptilna promena u aktivnosti moždanih talasa mogla bi da predvidi Alchajmerovu bolest više od dve godine pre dijagnoze, prema novoj studiji.
Tagatoza - prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina
17.01.2026.•
2
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Od ove bolesti u Srbiji svake godine umre 440 žena
16.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da će se od 19. do 25. januara obeležiti Evropska nedelja prevencije raka grlića materice i to pod sloganom "Sačuvajte svoje zdravlje".
Rusija počela da koristi novi lek za lečenje raka, možda uskoro i u Srbiji
14.01.2026.•
13
Ruski lek "Rakurs 223Ra" za lečenje raka već se pojavio u bolnicama, saopštila je ruska Federalna medicinsko-biološka agencija.
Rusi planiraju da do 2030. uzgoje genetski modifikovane svinje za doniranje organa ljudima
14.01.2026.•
6
Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine.
Mit o "jačanju" imuniteta: Šta stvarno pomaže imunološkom sistemu?
13.01.2026.•
0
Ideja o "jačanju" imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi.
Studija: Konzervansi mogu biti povezani sa rakom i dijabetesom
11.01.2026.•
5
Uobičajeni konzervansi koji se koriste za očuvanje hrane i produženje roka trajanja mogu da budu povezani sa većim rizikom od nekoliko vrsta raka i dijabetesa tip 2, pokazuju dve nove studije iz Francuske.
Ako na ova pitanja odgovorite sa "da", možda imate problem s alkoholom
11.01.2026.•
4
Početak nove godine za mnoge ljude znači učešće u inicijativi "suvi januar" (Dry January), jednomesečnom izazovu tokom kog se potpuno odustaje od alkohola nakon prazničnog perioda.
VIDEO: Kofein može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa
10.01.2026.•
2
Nivoi kofeina u vašoj krvi mogu uticati na količinu telesne masti koju nosite - faktor koji može odrediti i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
Komentari 2
Nesa
И
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar