Majne ćazzi, ko je naci?
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Foto: 021.rs
Dovoljno je da budeš mladić s nadimkom iz crtanog filma i bakinog špajza, da te neko možda ispoliva dok si ispred studentskog doma, i da imaš tu sreću da polivanje stigne pred kamere. Dalje se mašina pali sama.
U roku od 48 sati uhapšeno je osamnaestoro ljudi. Ministar policije gostuje po televizijama, tabloidi bruje, predsednik prima Ćacija kao da je spasio naciju, a društvene mreže se prelivaju od naručenih postova o njegovoj hrabrosti, neustrašivosti, i svetoj borbi za pravo da se, pajsad, ide na predavanja.
Sve to, za mladića koji nije nikakav simbol otpora, već školski primer kako se konstruisani narativi podmeću pod autentične.
Jer Miloš Pavlović, poznatiji kao Ćaci, nije nikakav otpadnik, disident ili žrtva. On je, od samog početka, marioneta vlasti. Momak koji je organizovao kontrablokade, koji je uveo sintagmu "studenti koji žele da uče" kao antipod onima koji žele promenu. On nije stao naspram sistema, on je postao maskota sistema koji pokušava da uguši svaku iskru bunta.
Izmislio je "svoje" studente, izveo ih ispred Predsedništva, montirao logor sa šatrama i natpisima koji traže neku normalnost – a sve uz podršku stranke, obezbeđenja i logistike koja se ne dobija bez direktne sprege sa vrhom vlasti. Niko tu nije došao iz uverenja, došli su jer su plaćeni ili žele da budu plaćenici.
A onda, kao šlag na tortu istorijskog revizionizma, pojavi se i Ana Brnabić. Kao nekrunisana kraljica poluusmenosti izjavljuje "Molim Srbiju da još glasnije digne glas protiv ovih nacističkih, fašističkih falangi zato što tu više nije pesma 'ko ne skače taj je Ćaci' nego je pesma 'ko skače taj je naci'." Nema veze što je u pitanju pesma s mitinga, nema veze što je napad, koliko god bio neprihvatljiv, ipak fizički bez težih posledica, jer, hej, zašto ne bismo iskoristili priliku da se stavimo na stranu borbe protiv fašizma, makar i kad borbe nema?
U zemlji u kojoj je devojka prebijena bejzbol palicom, sa polomljenom vilicom i više hematoma, a da počinilac danima nije priveden, reakcija institucija na jedan šamar ili šta god to bilo zvuči kao parodija pravde. Tamo gde se nasilje ćuti ako žrtva nije fotogenična za kampanju, ovde dobijamo mobilizaciju celog državnog aparata. Neka hapsi, neka bude pravde, ali neka ne bude selektivna. Neka ne bude proračunata.
Jer ovde se ne radi o pravdi, ovde se radi o marketingu. O momentu kada ti politički aparat nađe svrhu, i ti, bez trunke harizme ili autentičnosti, postaneš simbol. Nečijeg plana, nečije poruke, nečijeg dnevnog reda. Postaneš "Ćaci", ikona jedne vrlo selektivne borbe protiv nasilja, nasilja protiv vlasti, u kojoj nije važno šta se desilo, već šta se od toga može napraviti.
Postaneš deo mašinerije koja ne zna da stane kad se pokrene. Ako poredimo ovu situaciju sa proterivanjem Jevreja, kako to čine neki na vlasti, onda više ne govorimo o moralu, već o odsustvu elementarne svesti. Jer, ako sve jeste fašizam onda ništa nije.
A dok se izveštaji pišu, naslovi blješte, a komentari haraju, tišina oko drugih žrtava sve je glasnija. Neki ljudi neće dobiti prijem kod predsednika, ni ministar neće brinuti o njima u etru. Njihove priče nisu za ekran, jer ne donose poene. I u toj tišini, čuje se najjače ono što država zaista jeste – selektivna, licemerna i gladna spektakla.
I tako se vraćamo na suštinsku razliku između pravde i propagande: pravda je tiha, dosledna, i nije joj potrebna scenografija. A ovde smo dobili sve osim pravde: osamnaestoro uhapšenih, ali bez dublje refleksije o tome zašto su ljudi uopšte spremni da se tuku zbog politike.
Predsednik koji prima studenta, ali ne i majke pretučenih kćeri. Ministar koji zna napamet sve detalje jednog slučaja, ali se ne seća ničega kad nasilje ne može da se kapitalizuje. I političari koji, bez trunke stida, izgovaraju da živimo u vremenima koja podsećaju na pogrome. Kao da im je jedino ostalo da se takmiče u analogijama – što žešće, to bolje.
Na kraju, možda jeste tačno da "Ćaci" nije ni tražio da postane simbol, ali je oberučke prihvatio ponudu da bude korišćen. Nema pobune u njegovom govoru, nema otpora spektaklu koji ga je progutao. On ga je prigrlio, on u njemu nalazi prostor da kaže nešto o sebi, o svojim vrednostima, možda i da izgradi nešto što se zove politički kapital. I to nije zločin, to je prirodno. Samo nemojte da nas ubeđujete da gledamo u revolucionara.
Jer dok god se ovakve priče pakuju kao moralne vertikale, dok god se ovakvi događaji koriste kao zamena za istinsku odgovornost, mi ćemo kao društvo živeti u realnosti u kojoj se sve meri reakcijom na snimak, a ne sadržajem. I kao što to obično biva, najopasnije laži nisu one koje dolaze iz tabloida, već one koje deluju kao istine – jer ih potpisuje država, a država je glavna je l' da?
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
0
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
22
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Komentari 31
nijeBitno
...
Prvo mi smo ti koji nisu nasilnici i ustali smo upravo zbog nasilja i nasilnika režima.
Drugo, ovim se naše žrtve izjednačavaju sa njihovom žrtvom a to nije smelo da se desi.
Nismo smeli dozvoliti da nasednemo nam provokacije. Gubi se kontrola, fokus i smirenost - a njima baš to odgovara.
Nije smelo ovo da se desi.
Nina
Nemoj da nam prodajes bajke...
Nije ti ovo jedini komentar.....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar