Piše Nurijel Rubini: Majku svih stagflacijskih dužničkih kriza je nemoguće izbeći
Svetska ekonomija približava se dosad nezabeleženom spoju ekonomske, finansijske i dužničke krize koji je posledica eksplozije deficita i zaduživanja u prethodnim decenijama.
Foto: Pixabay
Nagomilani dug u privatnom sektoru uključuje dugovanja domaćinstava (kao što su hipoteke, dugovi na kreditnim karticama, potrošački i studentski krediti), preduzeća i korporacija (bankarski krediti, dugovanja po izdatim obveznicama i privatna dugovanja) i finansijskog sektora (obaveze banaka i drugih finansijskih institucija).
Dug u javnom sektoru uključuje obaveze po obveznicama centralnih, regionalnih i lokalnih organa uprave i druge formalne obaveze, kao i implicitni dug za nepokrivene obaveze po tekućim programima penzijskog i zdravstvenog osiguranja – koje se sa starenjem stanovništva ubrzano uvećavaju.
Brojke kojima se izražava eksplicitni dug zastrašujuće su po sebi. Globalno, ukupna zaduženost privatnog i javnog sektora izražena kao udeo u BDP-u porasla je sa 200% 1999. na 350% 2021. U razvijenim ekonomijama zaduženost trenutno iznosi oko 420%, a u Kini 330%. Zaduženost od 420% u Sjedinjenim Državama veća je nego što je bila u doba Velike depresije i posle Drugog svetskog rata.
Naravno, zaduživanje može podstaći ekonomsku aktivnost ako zajmoprimci novac investiraju u novi kapital (mašine, zgrade, javnu infrastrukturu) koji obezbeđuje prinos veći od troškova zaduživanja. Ali veliki deo novih dugova koristi se za finansiranje potrošnje iznad nivoa ostvarenih prihoda – što je recept za bankrot.
Takođe, investiranje u „kapital“ ponekad je rizično, bilo da je zajmoprimac domaćinstvo koje kupuje novu kuću po veštački uvećanoj ceni, korporacija koja prebrzo raste ne vodeći računa o prinosima ili vlada koja razbacuje novac na "bele slonove" (ekstravagantne ali beskorisne infrastrukturne projekte).
Prekomerno zaduživanje traje već decenijama, iz više razloga. Demokratizacija finansija omogućila je domaćinstvima s niskim prihodima da potrošnju finansiraju zaduživanjem. Vlade desnog centra dosledno su smanjivale poreske stope, zaboravljajući da istovremeno smanje i potrošnju, dok su vlade levog centra darežljivo uvodile nove socijalne programe zaboravljajući da ih podrže višim poreskim stopama. Poreske politike koje stimulišu zaduživanje i relaksirane monetarne i kreditne politike centralnih banaka podstakle su rast duga u privatnom i javnom sektoru.
U godinama kvantitativnog popuštanja (QE) i lako dostupnih kredita troškovi zaduživanja opali su na nulu, a u nekim slučajevima zašli i u negativnu zonu (kao što je donedavno bio slučaj u Evropi i Japanu). Do 2020, iznos javnog duga s negativnim prinosom dostigao je 17 triliona dolara, a u nekim skandinavskim zemljama negativne su bile čak i nominalne kamatne stope na hipoteke.
Eksplozija neodrživog zaduživanja implicitno znači da su mnogi dužnici – domaćinstva, korporacije, banke, banke u senci, vlade, čak i čitave zemlje – nesolventni "zombiji" koje na nogama drže samo niske kamatne stope (koje su servisiranje visokog duga činile izvodljivim).
U vreme globalne finansijske krize 2008. i potom pandemijske krize, mnogi od takvih nesolventnih aktera, koji bi inače bankrotirali, preživeli su zahvaljujući niskim ili negativnim kamatnim stopama, kvantitativnom popuštanju i paketima direktne finansijske pomoći.
Inflacija – koju su donele iste krajnje relaksirane fiskalne, monetarne i kreditne politike – sada preti krajem finansijske Zore živih mrtvaca. Centralne banke su prinuđene da podižu kamatne stope ne bi li stabilizovale cene, zbog čega troškovi otplate dugova rastu.
Za mnoge je to udarac sa tri strane, jer inflacija istovremeno obara realni dohodak domaćinstava i smanjuje vrednost imovine kao što su kuće i deonice. Isto važi za prezadužene korporacije, finansijske institucije i vlade: suočene su sa rastom troškova zaduživanja, padom prihoda i opadanjem vrednosti imovine – sve u isto vreme.
Da stvar bude gora, sve to koincidira s povratkom stagflacije (visoka inflacija uz usporen rast). Razvijene ekonomije nisu bile u sličnoj situaciji od 70-ih godina 20. veka. Ali tada je bar nivo zaduženosti bio nizak. Danas smo suočeni s najgorim aspektima 70-ih (stagflacijski šok) uz najgore aspekte globalne finansijske krize. S tim što ovog puta ne možemo jednostavno smanjiti kamatne stope i tako stimulisati tražnju.
Najveći problem globalne ekonomije u ovom trenutku jesu uporni kratkoročni i srednjoročni negativni šokovi na strani ponude koji usporavaju rast i podižu cene i troškove proizvodnje. To uključuje poremećaje u ponudi radne snage i roba izazvane pandemijom, uticaj ruske invazije na Ukrajinu na cene roba, katastrofalnu politiku nulte tolerancije u borbi protiv pandemije u Kini, kao i desetak drugih srednjoročnih šokova – od klimatske krize do geopolitičkih zbivanja – što će sve zajedno proizvesti dodatne stagflatorne pritiske.
Za razliku od finansijske krize 2008. i prvih meseci pandemije, davanje finansijskih injekcija privatnim i javnim akterima kroz relaksirane makro politike dolilo bi ulje na vatru inflacije. To znači da nas čeka tvrdo prizemljenje – duboka i dugotrajna recesija – pored teške finansijske krize. Pad vrednosti imovine uz rast troškova servisiranja dugova i opadanje dohotka domaćinstava, korporacija i država proizvodi ekonomsku krizu i finansijski slom koji će se uzajamno pojačavati.
Naravno, razvijene ekonomije koje se zadužuju u sopstvenoj valuti mogu iskoristiti iznenadni skok inflacije da umanje realnu vrednost nominalnih dugoročnih obaveza s fiksnim kamatnim stopama. S obzirom da vlade nisu spremne da podignu poreze ili smanje potrošnju da bi redukovale deficit, monetizacija deficita preko centralnih banaka ponovo će se nametnuti kao najprihvatljivija linija manjeg otpora.
Ali nije moguće sve ljude držati u zabludi sve vreme. Kada se duh inflacije oslobodi – što se mora dogoditi kad centralne banke u strahu od dolazećeg ekonomskog i finansijskog sloma odustanu od restriktivnih politika – nominalni i realni troškovi zaduživanja nekontrolisano će porasti. Majku svih stagflacijskih dužničkih kriza moguće je privremeno odložiti, ali ne i izbeći.
Tekst poznatog ekonomiste Nurijela Rubinija napisan je za Project Syndicate, a u prevod na srpski objavio ga je Peščanik.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Lađar koji je spasio devojčicu: Telo je plutalo po vodi, našao sam je oko 300 metara daleko od mosta")
.jpg "Mladić i devojka pronađeni mrtvi u stanu u Zrenjaninu")
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Jedan muškarac koji je u kafane zalazio veoma retko i to uvek samo u interesu naroda
01.04.2023.•
0
U biblioteci Akademske knjige iz Novog Sada možete pronaći i dela poznatog advokata Tibora Varadija. Među njima nalaze se i priče iz advokatske arhive.
Ćuruvija dočekao bombe, a Veran Matić ih pravda
31.03.2023.•
0
Na to bi mogla da se svede odbrana prvooptuženog Radomira Markovića, bivšeg šefa Resora državne bezbednosti "tajne policije".
Da zalijemo mi to... betonom
29.03.2023.•
22
Pre neko veče rekli smo deci da "večeras gasimo sva svetla na sat vremena", onako neobavezno.
Pored reke, u hladu krošnji izrastaju deca
28.03.2023.•
7
Tipičnost jednog grada ogleda se u odnosu na dominantnu kulturnu matricu koja je vladala na ovom prostoru, i koja se formirala kroz istoriju od tri stoleća.
Jedan skoro klasičan razvod
25.03.2023.•
2
U biblioteci Akademske knjige iz Novog Sada možete pronaći i dela poznatog advokata Tibora Varadija. Među njima nalaze se i priče iz advokatske arhive.
INTERVJU Miodrag Stošić: Humor nije lek, ali je pokazatelj da je opasnost prošla
23.03.2023.•
1
Kao narod nismo napravili konsenzus o tome šta se desilo devedesetih i zbog toga se te teme još uvek nisu "skuvale" do kraja i rizično je baviti se humorom na taj način, kaže Miodrag Stošić za 021.rs.
Knedle moramo da izvadimo
16.03.2023.•
24
Vodila sam pre neki dan ovog mog petogodišnjaka da vadi krv, iz vene.
O Vučićevom "nadstranačkom pokretu": Jedi pitu i ne pitaj koliko košta
13.03.2023.•
5
Nije ovde reč o tome zašto Aleksandar Vučić formira nekakav "nadstranački pokret".
Komunistički postskriptum
11.03.2023.•
4
Današnji svet karakterističan je po projektima globalizacije, ne puko ekonomske, nego i političke i ideološke.
Nagrada za arhitekturu u urbanističkom haosu - vreme je za promene
07.03.2023.•
4
Bezmalo tri decenije svake godine Društvo arhitekata Novog Sada dodeljuje nagradu za arhitekturu "Đorđe Tabaković" za kontinuirana plodotvorna ostvarenja na teritoriji Vojvodine.
Androginost božanstava
04.03.2023.•
3
Razumevanje mita pokazaće se kao jedno od najkorisnijih otkrića 20. veka. Zapadnjak više nije gospodar sveta: ispred sebe više nema "domoroce", već sagovornike.
Reciklaža nije dovoljna: Koristiti aparate do kraja
03.03.2023.•
7
Pre nekoliko decenija proizvođači su počeli da u nekoliko navrata u godini izbacuju neznatno poboljšane verzije računara i drugih mašina.
Srećan 8. viber
01.03.2023.•
4
Bilo je pitanje momenta kada ću neki tekst započeti sa "nekad se lepo znalo" i bojim se da je kucnuo čas za to.
Uvod u podunavsko pismo: Od lađe do mačke
27.02.2023.•
0
Izdavačka kuća "Akademska knjiga" nedavno je objavila "Uvod u podunavsko pismo" Haralda Harmana.
Deset evrovizijskih opravdanja
23.02.2023.•
9
Neću vas lagati, ali negde tamo u periodu između sredine januara i sredine februara (kada shvatim da je nova godina zapravo počela) pomislim "O ne, nova godina, sve opet ispočetka".
Novosadski kviz-majstor Branimir Arsić "u penziji": Nešto veliko treba da se desi da se vratim na TV
21.02.2023.•
0
Popularno kviz takmičenje "NS Open" ove godine će trajati dva dana, sa još većim brojem kvizova. O ovom takmičarskom izazovu za 021.rs priča potpredsednik Srpske kviz asocijacije Branimir Arsić.
Kada je Ajnštajn putovao
18.02.2023.•
3
Novosadska Akademska knjiga nedavno je objavila "Putne dnevnike Alberta Ajnštajna", u kojima su zabeleženi utisci o Dalekom istoku, Palestini i Španiji.
Kad se zatrese grad - šta nam je bitno?
17.02.2023.•
6
Ustala sam i krenula u svoju klasičnu rutinu u vidu najvećih muka ovog sveta a to su pregovori sa dečurlijom oko doručka.
Mitovi o poreklu
11.02.2023.•
1
Razumevanje mita pokazaće se kao jedno od najkorisnijih otkrića 20. veka. Zapadnjak više nije gospodar sveta: ispred sebe više nema "domoroce", već sagovornike.
Komentari 4
Zemlja čudesa
Posmatrač
Pa berza
Pa nekretnine...
Trenutno smo na pola puta.
Oni to zovu korekcija a u prevodu je to pad za više od 50%
Av
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar