Aflatoksin kao posledica siromaštva srpskog seljaka

Piše: Živan Lazić

Poslanik Goran Ješić je obelodanio da je Vlada Srbije 31. avgusta unela izmene u Pravilnik o ostacima pesticida u stočnoj hrani.

Bilo bi ozbiljnije da se, kao poljoprivredni inženjer kome je mleko specijalnost, javnosti obratio potpunijom informacijom od kratke vesti na tviter nalogu, tako omiljenom populistički nastrojenim političarima. U svakom slučaju, saznali smo da je dopuštena granica prisustva aflatoksina u kukuruzu sa 0,05 povišena na 0,25 mikrograma po kilogramu.

Preventivno delovanje

Podsetivši se na veliku aferu oko prisustva jakog kancerogena pre pet sezona, javnost je gnev zbog napuštanja standarda Evropske unije usmerila na ministra za poljoprivredu Branislava Nedimovića. Međutim, upućenijima je jasno da je autor izmene dr Dragan Glamočić, savetnik predsednika Vučića, naš cenjeni poljoprivredni stručnjak, koji je u SAD doktorirao upravo na temu ishrane stoke.

Odmah treba reći da je, ako je već doneto, dobro što je pomeranje granice učinjeno pre početka berbe kukuruza, dakle pre nego što bi se eventualno uvećanje aflatoksina moglo kroz lanac ishrane preneti na mleko i mlečne proizvode. U pitanju je preventiva i potez ostavlja mogućnost da se spreči širenje eventualne zaraze.

Zašto ćuti Prognostičko-izveštajna služba?

Ovakav tok zbivanja sugeriše da bi izuzetna suša mogla ostaviti krupne posledice ne samo na drastično umanjenje roda, već i na kvalitet kukuruza. Čudi što se, tim povodom, ne oglašava Prognostičko-izveštajna služba, pre šest, sedam godina formirana upravo zarad praćenja vremenskih prilika, pojava raznih patogena i stanja na usevima.

Do pre tri, četiri meseca bila je izuzetna aktivna i, saglasno prirodi posla, prisutna na javnoj sceni. Sada se, dok vlast preventivnim potezom najavljuje mogućnost novih nedaća, ne oglašava.

Kukuruz je osnovna biljka naših polja i sve što se dešava u vezi sa njim odražava se i na agrokompleks i na srpsku ekonomiju u celini. Stoga je dobro da se deluje u samom začetku, a ne da se, kao pre pet godina, pokušava ćutati, osporavati čak i najuglednija svetska kuća za proveru kvaliteta, i reagovati tek kada se zaraza prenela u ovdašnju mlečnu industriju.

Stroga granica

Granica od 0,05 izuzetno je stroga i važi u Evropskoj uniji. U Japanu, Kini, Brazilu ili Rusiji granica je mnogo viša, obično 0,25, a kod Amerikanaca čak 0,5 mikrograma.

Uostalom, i mi smo strogu evropsku granicu usvojili tek 2011. godine i osim 2012. i narednih sezona je bilo teško ispoštovati je. Iz mlekarske industrije je bilo predloga da se granica odredi primerenije mogućnostima našeg seljaka.

Preventivan pristup omogućava da se mešanjem zdravog i kukuruza manje zahvaćenog gljivicom "Aspergillus flavus", izazivačem plesni i aflatoksina, postigne dopuštena koncetracija, te da se upotrebom zeolita u prehrani stoke, kancerogen izbaci mokraćom i ne uđe u sirovo mleko. Kada se mere preduzmu na vreme, moguće je da mlekari, upotrebom adsorbensa, tokom prerade izbace i najmanje tragove, te prisustvo aflatoksina u potpunosti eliminišu, na 0,000...

Primeriti agrotehniku

U tom smislu, potez vlasti ima logike. Međutim, agrarna država poput Srbije, kojoj je kukuruz bazičan ratarski usev, teško da može dopustiti da pitanje aflatoksina rešava tek u drugom koraku.

Suština je da na našim njivama kukuruz bude rodan i kvalitetan i onih sezona kada su uslovi manje povoljni. Mere koje se sada nagoveštavaju su dobrim delom iznuđene, ali strateški cilj bi morao biti primena mnogo modernije i na nedaće ovog tipa otpornije agrotehnike.

Kako se uzočnik oboljenja intezivno pojavljuje u sušnim godinama, posebno ako iza nje sledi izrazito kišovit period, moguće rešenje je u skraćivanju vegetacionog perioda biljke. Dakle, kukuruz bi trebalo početi sejati ne sredinom, već početkom aprila, umesto hibrida srednje, trebalo bi sejati hibride kraće faze zrenja, FAO 300 ili 400.

Time bi ključna faza metličenja izbegla krizni, sušni period. Berba bi trajala od septembra do sredine oktobra i izbegavala bi se moguća kišovita jesen kakva je bile pre pet sezona. Takođe, u jesen bi se zemljište moralo orati, ne samo tanjirati, kako bi tokom proleća bolje čuvalo vlažnost.

Niži prinos, finalnija proizvodnja

Nevolja nove tehnologije je nešto niži prinos hibrida sa kraćim vegetacionim periodom, do tonu i po hektaru. Naravno, i seljak bi nešto manje prihodovao.

Međutim, novac bi se mogao nadoknaditi ukoliko bi se kukuruz više prerađivao i prodavao kroz finalnije proizvode, a ne da se zadovoljavamo da budemo sirovinaši i izvozimo skoro polovinu godišnjeg roda. Da bi se finalizovala proizvodnja, mora se ulagati u prerađivačke kapacitete.

Mnogi od njih nisu preterano skupi i mogu biti u sklopu seljačkog gazdinstva. Ali, naš seljak je već decenijama siromašan.

Loša poljoprivredna politika, sankcije, bombardovanje i neuspešna tranzicija dokrajčili su paora i nema novca ni za obnovu proizvodnje, kamoli za investiranje. Bez pomoći, naš seljak ostaće golja.

Udvostručiti agrarni budžet

Pomoć države bi se prvenstveno morala ispoljiti kao podrška investiranju u finalnije segmente agrokompleksa. Tebalo bi podstaći banke da seljacima plasiraju povoljnije kredite, a i agrarni budžet bi mogao biti bar dvostruko viši nego što je aktuelni, samo tri odsto ukupnog, oko 320 miliona evra.

Poređenja radi, Hrvatska ima upola manje seljaka nego Srbija, a ima duplo veći agrarni budžet, pri čemu se još koristi i izdvajanjima Evropske unije za ruralne sredine. U Mađarskoj država subvencioniše seljaka sa 150, kod nas sa 30 evra po hektaru.

Danska i Holandija subvencionišu i sa 650 evra. U takvom ambijentu, Unija može i da nametne visoke standarde proizvoda, jer brojnim i osmišljenim tehnikama podsticaja, omogućava seljaku da isplativo prozvodi robu najvišeg kvaliteta.

Svakako da se i naš seljak trudi da mu proizvod dostigne visok standard, zna on koliko to vredi i koliko se lakše prodaje. Ali, finansijski tanak, pruža se onoliko koliki mu je guber, i ulaže koliko može, a to je, bez ozbiljnije podrške države i banaka, nedovoljno. Pogotovo u vremenski nepovoljnoj godini, kada slab rod i naleti štetočina sav trud i sva ulaganja paora učine uzaludnim.